Пресуда генералу Младићу

С А О П Ш Т Е Њ Е

Данашња пресуда генералу Младићу није изненађење никоме ко има имало знања о томе како међународна заједница, а тиме и Хашки трибунал, функционише.

Пресуда генералу није изречена по завршетку судског процеса у Хашком трибуналу, она је тада само прочитана, а написана је много раније у кабинету оних који одлучују о рату и миру, о животу и смрти.

Одлучујући моменат за писање пресуде је био када су „богови рата“ схватили да од генерала Младића никад, баш никад, не могу да направе послушника, издајника свог народа, да не могу да га купе, уцијене или заплаше. Они једноставно нису били у стању да схвате да постоји нешто вриједније и од живота што прави разлику између часних и нечасних људи. Навикли да све могу да купе, на суров начин су се осветили оном кога купити нису могли. При томе заборављају да се историја не завршава данас, да ће генерације учити о генералу Младићу као часном официру и човјеку који је све подредио да се српски народ сачува и спаси од нових Јасеноваца и других стратишта која су, као једини циљ, имала уништење српског народа у цјелини. Битке које је водио изучаваће се на војним академијама широм свијета. Али, исто тако историја ће да памти и злочинце који су креирали рат на простору Балкана, као и њихове слуге које су се утркивале да у својој издајничкој подлости што више окрваве руке да би добили што веће привилегије.
Нико неће избећи суд историје, а генерал Младић је себи обезбиједио мјесто да кроз историју корача раме уз раме са српским великанима и војсковођама као што су Књаз Милош, Вожд Карађорђе, војводе: Путник, Степановић, Мишић, Бојовић и многи други. За историју нису важни лажни судови, као што је Хашки трибунал, који функционише на принципу силе оног ко их плаћа, а не права и правде. Дакле, за историју је важан суд народа који је у тешким тренуцима свог опстанка имао срећу да се појавио генерал Младић и да су истог препознали као свог спасиоца. Скоро да не постоји данас кућа српског домаћина у којој поред иконе свеца заштитника и кандила на зиду, нема и слику генерала Младића, као свог заштитника у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

Пресуду Хашког трибунала доживљавамо као покушај рушења угаоног камена темељца у стварању Републике Српске, међутим, то остаје само на покушају јер тај камен дубоко је утемељен у нашем постојању.

Имена оних који су изрекли овако срамну пресуду ће већ сутра отићи у заборав, а име генерала Младића ће остати да живи кроз вијекове и да се на његовом примјеру уче сви народи који теже слободи, родољубљу и правди.

Поштовани команданте, тек слутимо колико је тешко Вама и Вашим саборцима у бјелосвјетским казаматима где се робује по пресуди судија који су марионете политичких овоземаљских моћника.
Генерале, за живота ушли сте у пјесму и и тако ћете и остати.

“Благо оном ко довјека живи, имао се рашта и родити“.

Живјела Република Српска!

Бања Лука, 8. јуни 2021.

                  Служба за односе са јавношћу „ОСТА ВРС“