Сјећање на мајора Зорана

„ Благо оном ко до вијека живи, имао се рашта и родити“ овај стих из „ Горског вијенца“ у потунитости је везан за име мајора Зорана Радосављевића, пилота Р.В. и ПВО С.Р.Југославије. Градски одбор организације старјешина Војске Републике Српске сјећајући се херојске и мученичке погибије овог пилотавитеза обиљежио је парастосом 25.3.2020.године.Парастос је одржанусклопу заједничких годишњих планских активности Спомен храма Светог кнеза Лазара и свих светих мученика српских и Градског одбора организације старјешина Војске Републике Српске. Витез неба, Зоран Радосавњевић погинуо је 26.3. 1999. године, бранећи слободу српског неба. Парастос је чинодејствовао старјешина храма протојереј господин Васо Поповић. Потом пригодан говор везан за биографију мајора Зорана Радосављевића присутнима је прочитао  ппук Милан Рикић предсједник ГО ОСТ-а ВРС. Поштујући прописане мјере епидемиолошке заштите парастосу је присуствовао врло мали број чланова Организације старјешина ВРС.

Службено НАТО-ов  авион Ф 15 погодио је Зоранов авион МИГ 29  изнад Лознице на висини од око 8000 m, а крхотине са посмртним остацима пилота пали су у Републику Српску, у шири рејон  планине Мајевице.

Брзом и ефикасном активношћу мјесног становништва посмртни остаци су током ноћи превезени уСрбију. Сутрадан војници америчког контигента СФОР су узалудно трагали за обореним пилотом. Мајор Зоран Радосавјевић је био припадник 127. ловачке ескадриле ВИТЕЗОВИ, из састава 204 ловачког пука  РВ и ПВО  СРЈ.

Одликован је медаљом за храброст, а једна улица у Батајници носи његово име. Погинуо је у 34. години живота и није био ожењен. Тих деведесетих година из  РВ и ПВО  многи официри су дезертирали или напустили службу у војсци,погазивши заклетву дату  народу и држави. Њихова имена су заборављена или се помињу као негативни примјери млађим генерацијама пилота.Тих првих дана напада на СР Југославију међу пилотима се постављало оправдано а можда и неоправдано питање полетјети или не. Небески витезови Зоран и његов старији колега мајор Слободан Перић су полетили у сусрет знатно бројнијој непријатељској групи  авиона са задатком одбране слободе српског неба.

У тој неравноправној борби мајор З.Радосављевић је погинуо, а  мајора Слободан Перић се успио катапултирати из погођеног авиона и исте вечери се нашао у саставу своје 127. ескадриле.

Војничка изрека каже: “Војник је погинуо онда кад престане сјећање на њега“  и зато не заборавимо 26.03. идуће године да се поново сјетимо небеског витеза мајора Зорана Радосављевића.

Част је служити отаџбини 

Градски одбор ОСТA ВРС

Бијељина