О нама

Ријеч предсједника

Организација старјешина Војске Републике Српске формирана je 4. априла 2017. године у Бања Луци, као невладина и нестраначка организација да заступа ставове и интересе преко 18.000 старјешина одбрамбено-отаџбинског рата, који су са својим борцима дали велики допринос одбрани српског народа те стварању и одбрани Републике Српске. Организација не врши подјеле на активне и резервне старјешине јер су сви они током протеклог рата успјешно извршили постављене задатке.

Организација старјешина ВРС наставља традиције резервних старјешина чија ће се стогодишњица дјеловања на просторима српских земаља обиљежити 2019. године у Бања Луци. Током 20о3. године био је покушај министра одбране РС генерала Манојла Миловановића да формира удружење резервних старјешина широм Републике али се тај процес зауставио послије утапања ВРС у Оружане снаге БиХ.

Организација је саставни дио борачке популације са специфичностима својственим старјешинском кадру која подржава јачање Борачке организације РС и ефикаснију заштиту права свих бораца. Међутим, против смо појединаца који су се издигли изнад бораца и деценијама користе општинске борачке организације за своје интересе. Да је БОРС имала више разумијевања за старјешине она оваква вјероватно не би постојала.

Она окупља подофицире, официре и генерале ВРС, породице погинулих и умрлих старјешина, чланове породица старјешина, борве који су обавлјали старјешинске дужности и симпатизере на територији Републике Српске координишући планиране активности на реализацији циљева у складу са Законом о удружењима и фондацијама Српске у складу са Статутом и плановима усмјерених на јачање патриотизма и свијести српског народа о угрожености која тражи акцију свих субјеката у заштити Републике Српске и постигнутих резултата.

Уписана је у судски регистар 3. јула 2017. године, Рјешењем Основног суда Бања Лука, број Ф-1-89/17, чиме је стекла својство правног лица. Највиши орган је Скупштина а извршни орган Предсједништво Организације. Стуб Организације чини седам регионалних одбора: Приједор, Бања Лука, Добој, Бијељина, Зворник, Источно Сарајево и Требиње у оквиру којих организовано дјелују градски и општински одбори.

Старјешине и борци ВРС су истински ствараоци Републике Српске и не прихватају ставове да се налазе у истој равни са онима који су у тешком времену били поштеђени рата и страдања, а живјећи у изобиљу које им је омогућила тадашња власт градећи своја царства а многи од њих и данас диктирају друштвене токове.

Истинске патриоте дале су своје синове и кћери отаџбини, а профитери и донатори плаћали изостанак на фронта или су многи одлукама власти били заштићени од рата што је непобитна чињеница. Желимо да отворено говоримо у име плејаде најбољих синова и кћери српског народа који нису жалили животе и здравље у одбрани српских огњишта градећи своју отаџбину Републику Српску. Неспорно је да сви они данас заслужују посебну пажњу и бригу друштва као и њихове породице.

Устали смо против профитера и дезертера, који би писали историју одбрамбено-отаџбинског рата, како њима одговара тј. како би прали своју савјест јер се неки од њих данас налазе на значајним функцијама. Међу њима су и појединци који су током рата блатили Републику Српску и борце и старјешине ВРС или су неки чак сарађивали са српским противницима и међународним снагама, а данас пресвучени глуме велике демократе и патриоте вјероватно мислећи да смо малоумни и да смо све заборавили.

Политичко безбједносна ситуација у Босни и Херцеговини је перманентно сложена. На сцени је еуфорија радикалог ислама подржаног од стране бошњачких кругова, а евидентни су ставови из Хрватске за цијепањем Републике Српске. Свједоци смо и захтјева бошњачких и међународних кругова за унитаризацијом БиХ и реализацијом неостварених ратних циљева да би нас мајоризовали и начинили грађанима другог реда, управо онако, како је то у Исламској декларацији писао Алија Изетбеговић.

Покушавају забранити обиљежавање Дана Републике и Дана ВРС и брисати наша сјећања урушавајући наш национални индентитет. Пресуђују члановима војног и државног руководства у антисрпским судовима. Кроје нам законе о забрани негирања геноцида и оспоравају право на референдум, као највише демократско достигнуће, да се изјаснимо како и са киме желимо живјети. Намећу укључење у НАТО-у и то у скуте оних који су нас бесомучно бомбардовали бомбама и осиромашеним уранијом као и нашу матицу Србију надајући се да тиме убити у нама слободарске идеје и право да се боримо за слободу и људско достојанство да живимо слободни на својој земљи.

Сталним подизањем оптужница против старјешина и бораца ВРС и омаловажа-вајући нас да је РС геноцидна творевина, настоје разбити јединство српског народа, изазвати страх, омаловажити слободарске традиције и судски потврдити да су Срби једини крици за страдања у протеклом грађанском рату у БиХ, иако су се све три стране међусобно жестоко оружано сукобљавале чак Муслимани међу собом. Тиме се на перфидан начин проводи денацификација Срба усмјерена на чупање патриотских и слободарских корјена како би се наш народ начинио слијепим слугама моћника.

Због свега тога морамо иницирати формирање Института за савремену историју у којем би се на организован и научно-стручан начин изучавао протекли одбрамбено-отаџбински рат, стварање и одбрана Републике Српске и утврдио допринос Војске Републике Српске и других субјеката на том великом и часном задатку. Уз то, морамо се енергично супроставити лажима и оптужбама за геноцид и допринјети скидању анатеме једине српске одговорности за рат и страдања на простору Босне и Херцеговине. Не смије се дозволити да историју стварања и развоја Републике Српске и улоге њене Војске пише Хашки трибунал, Суд БиХ и међународни кругови.

Пред нама се налазе крупни и одговорни задаци приоритетно усмјерени на јачање патриотске свијести и очување јединства српског народа те заштита Републике Српске и свих створених вриједности у одбрамбено-отаџбинском рату. Треба истрајати на изучавању геноцида над Србима, одбрамбено-отаџбинског рата и стварања Републике Српске у завршним разредима основних и средњих школа јер то већ годинама организовано проводе други у БиХ. Неопходно је захтјевати већу бригу институција власти на побољшавању положаја бораца и старјешина ВРС, посебно породица погинулих и инвалида.

Посебна пажња мора се посветити организованој помоћи осумњиченим и осуђеним старјешинама пред Хашким трибуналом и Судом БиХ. Уз то, захтијевати провођење цјелотиве ревизију борачких и инвалидских статуса јер су се међу њих увукли бројни дезертери и појединци који су саморањавањем избјегли одласке на фронт, а старјешине знају ко је био ко у рату и то могу потврдити. Посебна је обавеза да отргнемо од заборава свијетле примјере изузетне храбрости наших бораца и старјешина и да им се на достојанствен начин одужимо у чему израда монографија ратних јединица свих нивоа заслужује посебну пажњу.

За ефикасну реализацију постављених циљева потребна је јединствена, снажна и организована Организација старјешина Војске Републике Српске која дјелује под мотом „ЧАСТ ЈЕ СЛУЖИТИ ОТАЏБИНИ“. Живјела Република Српска!

Проф. др Милован Милутиновић, пуковник